Sprava za osiguravanje je mehanički deo opreme koji se koristi za kontrolu užeta tokom osiguravanja. Projektovani su tako da poboljšaju sigurnost penjanja prilikom čega omogućuju osiguravaocu da obavlja svoju dužnost uz minimalan napor. Osiguravaoc može bezbedno da kontroliše ogromnu količinu energije koju penjač koji pada proizvodi. Svi ovi mehanizmi koriste kombinaciju trenja ili stiskanja kako bi proizveli efekat kočenja. Uloga sprava za osiguravanje je da pruži zaštitu prilikom pada tako što će sistemom trenja u mehanizmu tu energiju da absorbuje. Dizajn sprave nam diktira na koji način se taj efekat kočenja proizvodi. Sprave bazirane isključivo na trenju (npr. puž ili osmica) uglavnom obezbeđuju glatko i nesmetano curenje užeta.
Standardizacija
Nacionalni ili internacionalni standardi za testiranje opreme za osiguravanje skoro da ne postoje. Fizika zaustavnog pada, iako je veoma dobro istražena, sadrži nekoliko finih faktora koje penjačka zajednica nije u mogućnosti da razume. Postoji veliki broj sprava koji nisu u mogućnosti da bezbedno ublaže velike sile prilikom padova pri penjanju smerova u navezi. Sva oprema za osiguravanje se testira i mora zadovoljiti određene standarde prema specifikaciji UIAA, ali raznovrsnost sprava omogućava proizvođačima da budu fleksibilni što se tiče raznih kriterijuma.
Prilikom dizajniranja mehanizma za osiguravanje, bitno je obratiti pažnju na četiri moguća scenaria:
- Najverovatniji slučaj
- Najgori mogući scenario
- Najverodostojniji događaj
- Dizajn i lakoću upotrebe uređaja
Kada definišemo ova četiri slučaja, može se dalje pristupiti testiranju na različite situacije koje proizvode različite udarne sile na spravu.
Bezbednost prilikom penjanja
Bezbedan sistem za osiguravanje zavisi od sledećih faktora:
- Mogućnosti osiguravača i sprave sa osiguravanje da apsorbuju pad.
- Uže koje zadovoljava UIAA standarde.
- Ne-dinamičko sidrište koje može da apsorbuje zaustavni trzaj.
- Pojas za penjanje koji može da pretrpi pad faktora 2.
Kao što smo već napomenuli, sile koje se generišu prilikom pada zavise od težine penjača, dužine pada i istezanja užeta. Istezanje užeta je funkcija koja ovisi od konstrukcije i dužine užeta. Penjačka užad su proizvedena prema standardima koji kontrolišu to istezanje. Čak i pored standarda koji se primenjuju na užad, sile pada mogu biti velike, pogotovo na starijim užadima koja su korišćenjem izgubila deo svoje sposobnosti apsorbcije energije. S obzirom na to da većina sprava za osiguravanje uvećava udarnu silu, oni zahtevaju pravilnu akciju osiguravaoca kako bi se ta sila umanjila. Za neke od njih, zaustavljanje velikog faktora pada može biti jako teško, čak i kod iskusnijih osiguravaoca. Ovo najčešće rezultira opekotinama na rukama koje uže proizvede prilikom apsorbcije energije. Nedostatak pažnje može dovesti do ispuštanja penjača i može biti fatalan ili dovesti do ozbiljnih povreda.
Snaga mehanizma za osiguravanje
Većina korisnika opreme za osiguravanje smatra da su sprave za osiguravanje napravljene dovoljno jake da mogu da pretrpe faktor pada 2. Neki proizvođači u deklaraciji proizvoda napominju da njihove sprave ne bi trebali da budu izložene faktoru pada većem od 1, što ograničava njihovu upotrebu na penjanje standardnih smerova dužine jednog užeta. Praktično je nemoguće izbeći veliki faktor pada kada se započinje penjanje iznad sidrišta u smerovima sa više naveza (u momentu pre ukopčavanja prvog kompleta iznad sidrišta).
Funckionalnosti i pravi izbor
Mehanizmi za osiguravanje imaju dva režima rada. Prvi koji omogućava slobodno klizanje konopca i zatezanje/dodavanje istog po potrebi. Drugi režim rada obuhvata zaustavljanje klizanja i blokiranje sprave. Neki mehanizmi omogućavaju automatsko blokiranje, dok drugi zahtevaju prelamanje užeta u određenom smeru kako bi se dalje curenje onemogućilo. Prema sistemu kočenja, opremu za osiguravanje možemo slobodno podeliti u dve podkategorije i to: sa asistiranim i sa manuelnim sistemom kočenja.
Svi mehanizmi za osiguravanje se koriste uz dodatak karabinera koji se kači na centralnu gurtnu pojasa. Većina ovih sprava se može koristiti prilikom abzajla i koristiti sa jednim ili sa dva užeta. Na tržištu se mogu pronaći i mehanizmi koji omogućavaju takozvano samo-osiguravanje. Ovi uređaji su počeli da se primenjuju u zatvorenim salama za penjanje.
Prema načinu upotrebe, opremu za osiguravanje možemo slobodno podeliti u tri podkategorije i to: tuberi (standardne sprave za osiguravanje), auto-lokeri (sprave sa asistiranim kočenjem), auto-blokeri (takođe poznati kao “gajdovi”).
Prilikom odabira prave sprave za osiguravanje moramo razmotriti sledeće faktore:
- Odnos težina između osiguravaoca i penjača
- Iskustvo osiguravaoca/iskustvo penjača
- Debiljina užeta
- Krutost užeta
- Broj užadi koje se koristi (jedno, dva)
- Okruženje u kome se osigurava (pozicija penjača u odnosu na stenu, konfiguracija terena)
- Mogućnost odvlačenja pažnje osiguravaocu
- Neophodnost brzog dodavanja užeta
- Upotrebno stanje užeta (led, blato, vlaga)
- Vrsta penjanja (projektovanje smera, multy-pitch smerovi, top-rope, lead, itd.)
- Očuvanost opreme
- Sistem raspremanja smera
- Vrsta penjanja
Nakon što razmotrimo gore navedene faktore, potrebno je da odaberemo spravu za koji mislimo da će najbolje obaviti zadatak.
Podela opreme za osiguravanje
Pločice (Sticht Plate) – Poznat kao prvi mehanička sprava za osiguravanje. Izumeo ga je Fritz Sticht i zajedno sa Hermanom Huberom patentirao za “Salewa GmbH” 1970. godine pod imenom “Salewa Sticht Bremse” (Sticht Brake). Sastoji se od male metalne pločice koja omugučava provlačenje savijenog dela užeta. Nakon provlačenja užeta, sa druge strane pločice se kači karabiner. Neke pločice imaju slot za jedno uže a neke i za dva i mogu se koristiti prilikom abzajla. Mogu biti veoma lagane. Slotovi takođe mogu biti različitih promera i to između 9 i 11mm. Sa donje strane pločice se može nalaziti metalna opruga koja ima namenu da odmakne karabiner za osiguravanje od pločice i time omogući lakše dodavanje i zatezanje užeta. Takođe, može se nalaziti i rupa manjeg promera koja služi za provlačenje prusika ili karabinera za nošenje sprave kada se ne koristi. “Sticht” pločice se obično proizvode od legure aluminijuma i najčešće su kružnog oblika. U današnje vreme nisu toliko popularne zbog mnogo inovatnivnijih mehanizama.
Primeri sprava: Camp Ovo, Chain Link, Chouinard, Clog, Climbing Technology Kaiser, Forrest, DMM Betterbrake, GAB, Hugh Banner, Outside, PBI, REI, Salewa Sticht, Troll, Wild Country Wired Brakeman, Zero-G ZBD Sprung Belay Plate, itd.
Tuberi (Tubular devices) i auto-blokeri – Tuberi su osnovni mehanizmi za osiguravanje. Najšešće su cevastog ili pravouganog oblika. Sastoje se od “cevi” sa slotom za uže. Dubljina ovog slota kao i njegova širina određuju količinu trenja koju sprava proizvodi. Postoje određene vrste ovih sprava koje koristimo kao regularne tubere dok su na pojasu, ali prilikom penjanja smerova u navezi funkcionišu kao auto-lokeri. Ovakve tubere nazivamo “gajdovi” (guide). Pored standardnih slotova za užad, na sebi sadrže dodatan prsten u koji se ukopčava karabiner i koji se isključivo koristi za osiguravanje sa sidrišta. Pored glavnog prstena, sa suprotne strane nalazi se jedan manji prsten čija je namena rasterećenje sistema zaključavanja i spuštanje penjača prilikom penjanja u navezi. Iako su u mogućnosti da potpuno blokiraju curenje užeta prilikom “gajd” moda, ovu vrstu tubera, nikako ne bi trebali da smatramo auto-blokerima.
Primeri sprava: Anlo, Black Diamond ATC Guide, BlueWater AirBrake, Camp Lotus, Climb Axe, Climb X, Edelrid Jul, Ederid Megajul, Mad Rock Aviator, Mammut Crag Light, Ocùn Ferry, Petzl Reverso, Trango Jaws, Yoke, itd.
Osmica – Osmice su primarno izmišljene za spuštanje niz uže. Iako postoje neke vrste osmica koje su iskljčivo dizajnirane za osiguravanje, u penjanju u današnje vreme nisu toliko popularne zbog svog nedostatka uvrtanja užeta.
Mehanizmi sa polugom – Pod ovom grupacijom, obuhvatićemo sve one sprave koje zadovoljavaju sledeće kriterijume: mehanizam otvaranja i ubacivanja užeta u zaustavni sistem, postojanje poluge koja otpušta mehanizam kočenja, mogućnost osiguravanja bez držanja konopca (nije preporučljivo).
Najpoznatiji mehanizam iz ove grupacije je Petzl Grigri i nešto novija verzija, Petzl Grigri 2. Zbog svog inovativnog sistema kočenja, modifikovane tehnike osiguranja su u upotrebi. Grigri ima veći zaustavni trzaj nego druge sprave, zbog toga što omogućuju minimalno “curenje” užeta prilikom apsorbcije pada. Petzl Grigri je bio proizveden da radi sa užadima prečnika 10-11mm, dok je kasnije kod dizajna Grigri 2, opseg užadi porastao na 8.9-10.3mm. Trango Sinch, koji ima sličan mehanizam kočenja, radi sa užadima između 9.4 i 11mm. Koriščenje Grigri-ja za osiguravanje na multy-pitch sidrištu nije preporučljivo zbog toga što nam statičan zaustav, užrokovan nedostatkom curenja užeta, uvećava sile na sidrištu i povećava šanse za otkazivanje istog.
Primeri sprava: Petzl Grigri, Petzl Grigri 2, Trango Cinch, Edelrid Eddy, Faders SUM, Fixe Tapir, Singing Rock Sir, Todd Handled Belay Device, Ural-Alp Ya-ya, itd.
Mehanizmi za samo-osiguravanje (self-belay) – Tip sprava koji je dizajniran tako da omogući penjaču nesmetano penjanje i samo-osiguravanje. Mogu se koristiti sa fiksnom tačkom na sidrištu smera a postoje i sprave koji nam omogućuju solo penjanje kao prvi (“Wren Indistries Silent Partner”). Ovi mehanizmi imaju automatski sistem zaključavanja prilikom opterećenja koji ne zahteva nikakvu intervenciju penjača, ali uporedo omogućuje glatko klizanje užeta prilikom penjanja. Iako koncept ovih sprava deluje primamljivo, ne savetuje se upotreba istih.
Primeri sprava: Rock Exotica SoloAid, Rock Exotica Soloist, Wren Indistries Silent Partner, itd.
Mehanizmi za automatsko osiguravanje (auto-belay) – Automatizovani uređaji koji omogućuju penjaču nesmetano vežbanje bez potrebe za osiguravaocem. Uobičajeno se koriste na veštačkim stenama i salama. Mogu visiti na samom sidrištu ili biti fiksirani u podnožiju smera. Postoji nekoliko vrsta a zajedničko im je da svi funkcionišu po principu hidraulike, trenja i tehnologije magnetnog kočenja.
Primeri uređaja: TrueBlue Auto-belay, Perfect Descend, itd.
Razno – Pod ovu kategoriju spadaju sve one sprave koje ne možemo klasifikovati u neku od prehodnih grupa zbog svoje unikatnosti i kompleksnosti dizajna iako su neki od njih veoma kvalitetni.
Primeri sprava: 9Spirit, AlpTech Mascott, Basset Metal Studios Nano-Belay, Camp Yo-yo, Climbing Technology Click-Up, Ederid Frog, Ederid Zap-o-mat, Mammut Smart, Petzl Reversino, Raveltik Reflex, Salewa Antz, Simond Toucan, Trango Magic APD, Traverse Rescue 540° Rescue Belay, TRE Sirius, Wild Country Single Rope Controler, itd.
Primeri upotrebe:
Na donjim slikama predstavljeni su pravilni i nepravilni načini rukovanja pojedinim elementima za osiguravanje.
Na slici levo prikazan je levo pravilan, a desno nepravilan način rukovanja gri –grijem.
Na slici levo prikazan je levo pravilan, a desno nepravilan način rukovanja gri –grijem.
Na slici levo prikazan je nepravilan i pravilan način upotrebe „pločice“ ili „puža“.
Levo nepravilan i desno pravilan način primene „osmice“.
