(ne tako) kratki osvrt na to šta je Gore-Tex, odnosno odeća i obuća sa polu-propusnom membranom, čemu služi, kako se koristi i održava.
Uvod
Nakon više sličnih pitanja i velike količine kontradiktornih komentara u vezi sa funkcionalnošću, parametrima i održavanjem vodootporne odeće i obuće, došao sam na ideju da pomognem onima koji o ovoj temi nemaju mnogo iskustva ili im je nepoznavanje engleskog jezika prepreka za razumevanje načina na koji funkcioniše odeća i obuća koja ima mogućnost da zadrži vodu a propusti vodenu paru.
U ovom tekstu pokušaću da objasnim i približim na što razumljiviji i prizemniji mogući način istorijat „modernih“ materijala, njihove sposobnosti, mogućnosti primene, prednosti i na kraju – mane. Iako se radi o visoko-tehnološkim stvarima, shvatam da nisu svi voljni da cepaju atome (ili u ovom slučaju molekule, prim. aut.), te ću se truditi da ovo bude što jasnije. Ako i nešto nije, stojim na raspolaganju za dodatna pojašnjenja ukoliko ih znam. Ako ne znam…naći ćemo nekoga ko zna.
Sve dole navedeno uglavnom važi i za ostale robne marke (Alpi-Tex, Simpa-Tex PreCip, eVent… i ostali slični nazivi) kojih na tržištu danas postoji gomila. Svi rade na istom principu. Uglavnom, kao i u svakoj tehnologiji, važi pravilo koliko para toliko muzike.
Istorija (prva tekstilna revolucija)
Još od davnina ljudi su kroz istoriju na različite načine dolazili do rešenja kako ne pokisnuti u prirodi, u lovu a kasnije, sa razvojem civilizacijskih tekovina, u šetnjama, planinarenju, alpinizmu i sl.
Sve do pojave veštačkih (sintetičkih) materijala nastalih različitim načinima obrade naftnih derivata, krajem ‘30ih godina prošlog veka, koristili su se isključivo prirodni materijali poput kože (krzna), vune i različitih tipova platna dobijenih od biljaka. Njihove prednosti su svima poznate, kao na žalost i mane. Pamuk upija vodu kao blesav i jako dugo se suši pošto molekuli vode ostaju zarobljeni u samim vlaknima i međuprostorima. Mokra pamučna odeća je verovatno ubila više ljudi u prirodi nego sve životinje zajedno. Koža, nasuprot pamuku, kada se dobro pripremi je prilično vodo-nepropusna ali i teška i slabo propušta vodenu paru koja nastaje isparavanjem znoja sa površine tela. Krzno je odličan (najbolji) izolator ali je još teže od kože i gubi svoje prednosti kada se pokvasi. Perje takođe, radi samo dok je potpuno suvo. Ništa novo, nadam se.Pronalaskom najlona i polivinil-hlorida (PVC) od strane kompanije du Pont, i dalje jednog od najvećih igrača u industriji sintetičkih materijala, tridesetih godina XX veka, počinje nova era upotrebe ovih materijala u raznim oblastima primene, između ostalog i u svrhe pravljenja odeće koja neće propustiti vodu i nakon više sati neprestane kiše. Počela je revolucija! Novi materijali su neuporedivo jeftiniji u odnosu na prirodne a time i pristupačniji velikom broju korisnika, uprkos svojim ograničenjima. Sa prvim najlonskim platnima i folijama, kiša više (uglavnom) ne predstavlja problem. Ono što je i dalje bio problem je što je najlon potpuna barijera. Ništa ne prolazi ni na jednu ni na drugu stranu. Ovo znači da ćete u vodootpornoj jakni vrlo verovatno nakon nekog vremena opet biti mokri, jer znoj nema kuda da ode već ostaje u slojevima između najlona i tela. Ili je pak napravljeno takvo tkanje sa prostorom između pojedinačnih niti da je taman dovoljan da prođe vazduh (a sa njim i vodena para koja odnosi znoj), a taman dovoljno gusto da ne propušta vodu. Odmah. Ali će propustiti u nekom trenutku to je sigurno.. samo je pitanje vremena. Kišobrani se i dalje prave od ovog materijala na primer.
Druga tekstilna revolucija
Skoro 50 godina kasnije, Vilber Li Gor (W. L. Gore) sa porodicom, radeći za gore pomenutu kompaniju Du Pont a kasnije u svom podrumu, eksperimentišući sa fluoro-polimernim jedinjenjima, došao je na ideju da naglo ekspandira zagrejane PTFE šipke i tako dobije materijal koji je na izgled isti kao i najlon, ali u mikrostrukturi, ipak potpuno drugačiji. Pre nego što odlepite: fluoro-polimeri, u ovom slučaju PTFE, u narodu poznatiji kao Teflon, svima je poznat kao zaštitni sloj na tiganjima i služi da sprečava da se hrana zalepi za površinu. Mnogo lud materijal, ali da ne zamaram sada… uglavnom, teflon kada se zagrejan naglo proširi, pravi strukturu koja pod velikim uvećanjima neodoljivo podseća na zelenu stranu sunđera za sudove:
Stari mudri Gore, shvatajući mogućnosti novog materijala a uz du Pont praksu da se apsolutno sve zaštićuje inače će to neko drugi uraditi, patentirao je novi materijal pod nazivom Gore-Tex.
Kako funkcioniše Gore-Tex?
Prednost Gore-Tex i sličnih materijala bazira se na kombinaciji prednosti najlona i prirodnih materijala. Ovaj tekstil će vas štititi od vode, kiše, blata i vetra, skoro kao i najlon, ali će za razliku od njega omogućavati telu da se reši viška vlage koja u obliku vodene pare može da prođe kroz međuprostore u teksturi ovog revolucionarnog materijala.
Sledeći dijagram tj. presek Gore-Tex tekstila pruža nam uvid u tehnološki način rešavanja problema:
Spoljašnji sloj, bilo jakne, pantalona ili cipela (patika), služi da zaštiti tanku, mekanu i osetljivu membranu od mehaničkih oštećenja i prljavštine. Ovo je ujedno i materijal koji vidite. Ostali među-slojevi su sakriveni u laminiranoj (slojevitoj) strukturi ispod njega. Ovaj sloj NIJE vodootporan! Zaštitni sloj ima ulogu da razdvoji spoljašnji sloj od membrane i da stvori dodatni prostor u kom može da se obavlja razmena gasova.
Polu-propusna Gote-Tex membrana je glavni igrač. Ona omogućava da se voda zadrži na njenom spoljašnjem sloju a da vodena para tj znoj koji isparava sa tela zagrevanjem, može da prodje kroz nju. Veličina pora prikazanih na slici 1 je oko 20.000 puta manja od prosečne kapljice vode. Opet, ta ista voda u obliku vodene pare ima daleko daleko manju veličinu kapljice i tako može da prođe kroz pore i “pobegne” napolje, dalje od tela.
Unutrašnji sloj, poput spoljašnjeg, ima ulogu da zaštiti osetljivu membranu od fizičkih oštećenja. Ovaj sloj nije uvek prisutan i uglavnom od njegove prisutnosti potiču oznake Gore-Tex materijala (dvoslojni, 2.5 slojni i troslojni). Dvoslojni imaju samo Gornji sloj i membranu i po pravilu su jeftiniji ali i osetljiviji jer je membrana često u direktnom kontaktu sa ostatkom garderobe, kamenjem, travom i ostalim stvarima po kojima bacamo naše jakne u prirodi. Često dvoslojne jakne imaju mrežicu sa unutrašnje strane koja ima ulogu da odalji membranu od ostatka odeće. Ovakve jakne su unutra na dodir gumene. Shodno tome, troslojne jakne imaju zaštitu sa obe strane, dugotrajnije su ali i skuplje. Suprotno rasprostranjenom mišljenju, troslojni Gore-Tex uglavnom ne radi ništa specijalno bolje od dvoslojnog. Uglavnom…
Ubedljivo najvažnija stvar koju treba da zapamtite iz svog ovog pisanija:
NI JEDAN GORE-TEX MATERIJAL NE PROPUŠTA ZNOJ AKO JE SPOLJAŠNJI SLOJ MOKAR!
Iako neće propustiti vodu, natopljen gornji sloj onemogućava molekulima vodene pare da ispare kroz njega. Prosto, sićušne kapljice vode ne mogu da prođju kroz sloj vode. Logično zar ne? Njima treba vazduh kako bi pobegle dalje od tela. Ovo ograničenje je jedno od najčešće zanemarenih i vrlo često ljudi jako greše pri upotrebi Gore-Tex materijala dozvoljavajući da se gornji sloj kompletno pokvasi, da bi kasnije kukali kako jakna ne valja jer su se „uparili“ u njoj. Ni jakna od 1000 evra neće odnositi znoj ako je odozgo mokra.
Takva je fizika – neumoljiva i nepotkupljiva.
Kako se ovo prevazilazi?
Proizvođači pribegavaju impregnaciji različitim materijama kako bi se obezbedilo da kapi vode, kada padnu na spoljašnji sloj jakne, samo skliznu sa njega a ne zadrže se. Ovo se zove DWR (Durable Water Repellent) ili u prevodu izdržljivi vodo-odbojni sloj. Uglavnom baziran na fluornim jedinjenjima, ima ulogu da poveća površinski napon na omotaču kapljice koja je u dodiru sa njim i tako joj ne dozvoli da se zalepi.
Analogija tome su vodeni komarci koji plutaju na površini vode, na izgled prkoseći zakonima fizike.
Problem sa ovim slojem je što ima ograničeno trajanje i nakon određenog vremena usled trenja se skine sa osnovnog materijala i na tim mestima jakna kreće da se kvasi. Tada je potrebno ponovo ga obnoviti. Ovo je ključni momenat u održavanju jakne ako mislite da zadržite originalne performanse koje se (skupo) platili na početku. Nezgodna stvar sa ovim materijalima je što nisu baš ekološki, tačnije štetni su jako su za živi svet. Danas se radi na popularizaciji DWR materijala koji ne sadrže fluorna jedinjenjaa rade isto ili skoro isto. Na tržištu postoji nekoliko „velikih“ proizvođača ovakvih materijala koji prave rastvore koji se naprskavaju ili se jakne u njih potapaju tj. dodaju se prilikom pranja (Nikiwax, Grangers…) . Kasnije u tekstu objasniću zašto nije dobro (pre)često prati Gore-Tex jaknu, mada kapiram da već i sami shvatate – Guli se zaštitni sloj.
Označavanje performansi
Sada kada znamo kako funkcioniše Gore-Tex, možemo da vidimo koja su njegova ograničenja i kako se porede različiti materijali tj. Na koji način se meri učinkovitost oba posla koji materijal moga da radi (vodo-otpornost i paro-propusnost). načini označavanja performansi i prvo i osnovno – Gore-Tex nije 100% nepromočiv. Ako ga ostavite dovoljno dugo, pod dovoljno jakim pritiskom vodenog stuba, svaki će propustiti. Apsolutno svaki. Kako bi kupci mogli da uporede različite tipove materijala i odaberu optimalnu zaštitu za svoj novac, koriste se standardi koji popisuju metodologiju testiranja vodo-otpornosti i paro-propusnosti. Najčešći način da se proveri vodo-otpornost materijala je test statičkog pritiska vodenog stuba (hidrostatički test). Zamislite cev određene dužine napunjenu vodom a na njenom donjem kraju je poklopac od materijala koji se testira. Što je bolja vodo-otpornost, to će materijal moći da izdrži više.
Šta ovo znači u praksi? Pa recimo da ako planirate uspon daleko od civilizacije, na kom je apsolutno neophodno da bez obzira na vremenske usove ostanete suvi, a samim tim i živi i zdravi, ne bi trebalo ići ispod 20.000 mm vodenog pritiska. To će omogućiti da šta god se desi, vaša odeća ne propusti. Ako se, pak, ide na lagani uspon ne tako daleko od civilizacije, možete da prođete i sa manje vodootpornom odećom jer u slučaju da se izgubite, pokvasite i uhvati vas mrak, nećete umreti od hipotermije. Ovo uzmite vrlo okvirno, prosto da znamo od prilike o čemu pričamo.
Drugi bitan parametar je paro- propusnost. Bolja paro-propusnost omogućava da se više znoja u jedinici vremena „protera“ kroz membranu napolje u atmosferu. Ipak, imajte na umu da ovo nije magija. Prilikom teškog uspona oznojićete se bez obzira na kvalitet jakne. Ako ne pada kiša i ne duva vetar, onda je jednostavno skinite ili prilagodite brzinu kretanja tako da se ne znojite (previše). Slojevitim oblačenjem i pažljivo biranim slojevima možete da kontrolišete potrebnu toplotnu izolaciju. Zapamtite: Gore-Tex NIJE termo izolacioni materijal. Morate nešto drugo da koristite da se grejete (perjanu jaknu ili flis tj. ćebasti duks ili u krajnjem slučaju vuneni džemper). Gore-Tex jaknu koristite kada pada kiša ili duva jak vetar.
Paro-propusnost se označava u g/m2 na 24h. Testira se u klima komorama i meri se koliko vodene pare može da prođe kroz materijal.
Održavanje Gore-Tex materijala
Kao što sam napomenuo, novi visoko-sofisticirani materijali, pored svojih prednosti, podrazumevaju da ih koristite u skladu sa pravilima koja su propisali oni koji su ih napravili. Setite se kako pod mikroskopom izgleda membrana. Šta mislite koliko joj prija skoreno blato? Tako je. Nikako joj ne prija. Iako neće narušiti vodo-otpornost, makar ne trenutno, na duže staze nikako nije dobro jer se kalcit i silicijum iz blata poput malih žileta ubacuju između pora membrana i na kraju povećavaju razmak između njih, omogućavajući vodi da prodre. Dakle Gore-Tex jaknu ne treba držati smotanu zgužvanu u gepeku do naredne akcije. Možete ali joj to žešće ne prija. Drugi najveći neprijatelj ovih materijala je deterdžent u prahu tj prašak za veš. Neaktivne komponente koje služe da prašak za veš dobije na zapremini i da imate utisak da ste nešto stavili u pregradu mašine za veš, vrlo često nedovoljno se rastvaraju u vodi u zavisnosti od previše različitih faktora da bi ih pokrili u ovom kratkom tekstu. Uglavnom, oni će vrlo brzo zapuniti međuprostore membrane i time onemogućiti paro-propusnost. Izbegavajte ih u širokom luku jer su testovi pokazali da i nakon nekoliko ispiranja ne mogu da se potpuno uklone iz membrane i time smanjuju njene performanse. Umesto praška, uvek koristite tečni deterdžent i ne preterujte sa količinom. Blato nije masno i najveći deo prljavštine će se sasvim fino rastvoriti u vodi (da ne ulazim sada u hemiju, polarnost/nepolarnost…). Masti i ulja neće i samo zbog njih dodajete deterdžent. Dakle ako jaknu niste mnogo umastili, ne treba vam ni mnogo deterdženta. Naravno, proizvođači propisuju svoje ili neke od poznatih specijalnih tečnih deterdženata. Svi znamo gde živimo. Da li ćete ih koristiti ili ne – na vama je. Smatram (mada bez ikakvog praktičnog dokaza) da je svaki kvalitetniji tečni deterdžent sasvim dovoljno dobar za Gore-Tex. Ako ste u prilici, koristite specijalne. Da li ima razlike – ne znam. Na osnovu svog iskustva i teorijskog znanja smatram da nije baš tolika drama, ali opet… ne prihvatam bilo kakvu odgovornost za eventualne rezultate. Svakako je 100 bolji nego prašak a to je za početak sasvim dovoljno. Poštujte preporuke proizvođača u vezi temperature pranja (opet, ne vidim potrebu da se prelazi 30 °C), kao i centrifugiranja. Uglavnom se ovi materijali ne suše u mašinama za sušenje već se okače da se ocede pošto se suše jako brzo. Ukoliko je potrebno (a biće potrebno nakon nekoliko pranja), dodajte DWR sloj za povećanje hirdofobnosti materijala (klizanje kapi vode preko spoljašnjeg sloja). Proverite da li se DWR nanosi na mokru, vlažnu ili suvu jaknu, ili se dodaje u posudu za omekšivač u mašini za pranje veša. Kad smo već kod omekšivača – ne koristite ga. On apsolutno nema nikakvu svrhu u ovim materijalima. Generalno nema nikakvu svrhu na bilo čemu što nije pamuk.
Ukoliko pratite ovih nekoliko, što pisanih što nepisanih pravila, materijal će vam trajati duže i radiće bolje. Svakako, ljudi koji su materijal napravili, rekli su vam kako da održavate, pa bi bilo dobro da to poštujete pošto nema nikoga ko bolje poznaje materijal od onoga ko ga je napravio. RTFM neki bi rekli…
Da rezimiramo:
- Gore-Tex i slični materijali nisu 100% vodootporni ali jesu sasvim dovoljno da vas zaštite od vremenskih uticaja
- Ako je jakna mokra – znojićete se u njoj bez obzira na to koliko ste je platili
- Odaberite kvalitet prema zahtevima upotrebe
- Gore-Tex nije magija niti čarobni štapić. Koristite ga prema potrebi.
- Gore-Tex ne greje. On je vodootporna ljuska, zato ga i zovu shell. Za grejanje koristite nešto (nekog) drugo.
- Pažljivo i redovno održavajte ovu odeću i obuću ali ne preterujte sa pranjem jer se troše i zaštini slojevi i degradiraju opšte performanse
- Gore-Tex ne treba da vidi prašak za veš
Možda je moglo i samo ovih 7 rečenica ali eto…možda će nekome ovo pisanije biti zanimljivo. Svakako mislim da ne može da škodi. Ukoliko primetite greške, javite da izmenim.
Želim vam sigurne, udobne i srećne uspone!
Autor teksta: Vladimir Kržalić
