Sportsko penjanje nikako nije i ne može biti individualni sport. Vaša lična sigurnost, a samim
tim i to da li ćete uspeti da popnete određeni smer ili ne, zavise od vašeg osiguravaoca.
Ukoliko imate puno poverenje u vašeg partnera, njegovu stručnost i sposobnost da adekvatno
reaguje u nepredviđenim situacijama, moći ćete da razmišljate samo o steni i smeru koji je
pred vama. Sa druge strane, osiguravaoc je taj koji pored adekvatnog rukovanja opremom i
maksimalne fokusiranosti mora da zna kako da svojim postupcima ne odmaže penjaču i kako
da na pravilan način predviđa njegovo kretanje po steni. Kada ste početnik, sve to uz teoriju o
pravilnom načinu korišćenja opreme, a posebno sprava za osiguravanje može delovati suviše
komplikovano, a strah od pada penjača kojeg osiguravate često može biti veći od straha od
ličnog pada tokom penjanja.
Sprave za osiguravanje i njihovo pravilno korišćenje
Za početak, neophodno je razumeti „penjački sistem“. On se sastoji od penjača koji na
centralnu gurtnu svog pojasa vezuje penjačko uže sigurnosnim čvorom, penjačkog užeta koje
ili prolazi kroz sidrište na smeru ukoliko penjemo na „top rope“ ili ne ukoliko penjemo na
„vođenje“ i osiguravaoca koji uže provlači kroz spravu za osiguravanje i putem karabinera je
pričvršćava za centralnu gurtnu svog pojasa. Sledeća važna stvar jeste upoznavanje sa
opremom i razumevanje fizike penjanja. Prilikom pada penjača, uskladištena energija se
prilikom zaustavljanja pada preraspodeljuje na sve elemente penjačkog sistema – na
osiguravaoca (njegov pojas i spravu za osiguravanje), na uže i na penjača i njegov pojas, kao i
na komplete i boltove na steni (prilikom penjanja na „vođenje“), tj. na sidrište (prilikom
penjanja na „top rope“). Sprava za osiguravanje jeste mehanički deo opreme koji osiguravaocu
omogućava kontrolu energije oslobođene tokom pada penjača. Stoga je neophodno upoznati
se sa različitim spravama za osiguravanje, pravilnim načinom korišćenja, njihovim
prednostima i manama, mogućnostima i ograničenjima i razumeti suštinu i princip njihovog
fukcionisanja.
Sve vrste sprava za osiguravanje koriste trenje ili pritisak kako bi apsorbovale energiju
oslobođenu prilikom zaustavljanja pada i proizveli efekat kočenja. Osnovna podela svih
sprava za osiguravanje jeste na sprave sa manuelnim i na sprave sa asistiranim sistemom
kočenja.
Polulađarac (Munter Hitch)
Tehnički gledano, polulađarac je pre svega čvor, a ne mehanička sprava za osiguravanje. Ipak,
u izvesnim situacijama, poput gubitka sprave za osiguravanje i najčešće tokom penjanja
smerova u navezi (multi‐pitch), može se upotrebiti prilikom osiguravanja i sve što je potrebno
jeste zaključavajući karabiner (slika 1).
Osmica (Figure 8)
Osmica se najčešće koristi prilikom abzajla, mada se može upotrebljavati i kao sprava za
osiguravanje. Kao takva, jedna je od najjednostavnijih. Sastoji se iz dva otvora – većeg i
manjeg. Osiguravanje putem osmice se u teoriji ne razlikuje mnogo od savremenijih sprava za
osiguravanje. Neaktivni deo užeta „izlazi iz sprave“ i njega „zaključava“ osiguravaoc držeći
rukom uže na boku (slika 2). Osnovna prednost osmice prilikom abzajla jeste mogućnost
brzog otpuštanja toplote usled specifičnog oblika. Mana ove sprave jeste smanjeno trenje, kao
i često uvrtanje užeta što iziskuje upotrebu veće snage osiguravaoca prilikom zaustavljanja
pada te se danas, kao sprava za osiguravanje, ređe koristi.
Pločice (Sticht Plate)
Reč je o prvoj mehaničkoj spravi za osiguravanje iz 70‐tih godina 20. veka. Sastoji se od
metalne pločice sa otvorima kroz koje se provlači savijeno uže, slično kao i kod modernih
sprava za osiguravanje. Provučeno savijeno uže se, potom, sa druge strane pločice
karabinerom pričvišćava za glavnu gurtnu sigurnosnog pojasa osiguravaoca. Pločice mogu
imati otvore različitih veličina (za užariju promera od 9 do 11 mm). Postoje pločice sa
otvorom za jednostruko uže, kao i pločice sa otvorima za dvostruko koje se, stoga, mogu
koristiti i za abzajl. Neaktivni deo užeta „izlazi iz sprave“ i njega kontroliše osiguravaoc –
smanjenjem prelomnog ugla uže se može dodati penjaču ili zakočiti povećanjem prelomnog
ugla (slika 3). Trenje proizvedeno prelamanjem užeta omogućava kočenje prilikom pada.
Tuberi (Tubular Belay Devices)
Tuberi predstavljaju najčešće tipove sprava za osiguravanje. Koriste se u sportskom i
tradicionalnom penjanju, penjanju u salama, kao i za abzajl. Cevastog su ili pravougaonog
oblika i imaju dva otvora za uže. Prilikom osiguravanja, savijeno uže provlači se kroz jedan
otvor i zajedno sa petljom sprave za osiguravanje karabinerom pričvišćavaju za centralnu
gurtnu pojasa osiguravaoca. Princip osiguravanja je isti kao i kod pločica (slika 4). Trenjem
savijenog užeta o spravu za osiguravanje omogućava se lakše kočenje. Prilikom korišćenja
ovih sprava za abzajl savijeno uže se provlači se kroz oba otvora. Prednosti ovih sprava jesu
kompaktnost, mala težina, mogućnost korišćenja užadi različitih debljina (7.7‐11 mm),
korišćenje i za osiguravanje i za abzajl, i dr. Osnovna mana jeste nemogućnost korišćenja u
penjanju smerova u navezi (milti‐pitch).
Gajdovi (Guide Plates)
Tuberi koji pored standardnih otvora imaju i dodatni veći prsten na jednom kraju i manji na
drugom zovu se gajdovi. Reč je o spravama koje se mogu koristiti kao standardni tuberi za
osiguravanje u sportskom i tradicionalnom penjanju, penjanju u salama i prilikom abzajla, ali i
kao auto‐lokeri prilikom penjanja smerova u navezi. U tom slučaju u veći prsten postavlja se
karabiner preko kojeg se direktno ukopčavamo u sidrište (slika 5). Manji prsten ima ulogu
rasterećenja blokiranja tokom spuštanja penjača u penjanju u navezi. Prednosti ovih sprava
jesu kompaktnost, mala težina, mogućnost korišćenja užadi različitih debljina (7.5‐11 mm),
korišćenje i za osiguravanje i za abzajl, kao i korišćenje za osiguravanje tokom penjanja
smerova u navezi (milti‐pitch). Mane jesu otežano spuštanje u gajd modu, kao i prilikom
korišćenja deblje užarije. Ipak, i pored toga, zbog svoje praktičnosti i višestruke namene
predstavljaju najpopularnije i najrasprostranjenije sprave za osiguravanje.
Pasivne sprave sa asistiranim kočenjem
Sprave za osiguravanje sa asistiranim kočenjem poseduju mehanizme koji pomažu prilikom
zaustavljanja pada penjača. Važno je da ne postoje sprave za osiguravanje koje omogućavaju
potpuno automatsko osiguravanje, stoga je važno uvek držati ruku na neaktivnom delu užeta
bez obzira koja se sprava koristi. Sprave sa asistiranim kočenjem mogu biti pasivne i aktivne u
zavisnosti od toga da li poseduju pokretljive delove koji pomažu prilikom osiguravanja ili ne.
Kod pasivnih sprava sa asistiranim kočenjem karabiner steže uže uz spravu za osiguravanje,
zaustavljajući time njegovo kretanje.
Mega džul (Mega jul)
Mega džul jeste vrsta pasivne sprave sa asistiranim kočenjem. Princip postavljanja užeta isti je
kao i kod tubera i gajdova, s tom razlikom da se kod mega džula kočenje postiže pritiskanjem
užeta karabinerom o samu spravu (slika 6). Koristi se u sportskom i tradicionalnom penjanju,
penjanju u salama, kao i u penjanju u navezi. Imaju dva otvora za uže, pa se mogu koristiti i za
abzajl. Prednosti ovih sprava jesu snažno asistiranje prilikom kočenja, kompaktnost, jako
mala težina, mogućnost korišćenja užadi različitih debljina (7.8‐10.5 mm), korišćenje i za
osiguravanje i za abzajl, kao i korišćenje za osiguravanje tokom penjanja smerova u navezi
(milti‐pitch). Mane ove sprave za osiguravanje jesu napornije spuštanje zbog kočionog
sistema. Korišćenje mega džula zahteva malo navikavanja i često se ne preporučuje
početnicima jer podrazumeva još nekoliko akcija prilikom osiguravanja, posebno prilikom
osiguravanja „na vođenje“. Naime, potrebno je palcem blago podizati spravu prilikom
dodavanja užeta, kako bi se izbeglo kočenje onda kada je neophodno upravo suprotno.
Klikap (Click up)
Klikap jeste vrsta pasivne sprave sa asistiranim kočenjem (slika 7). Najčešće se koriste
prilikom penjanja u salama i pogodne su sa početnike, pa i decu jer ne ostavljaju prostor za
greške. Imaju samo jedan otvor za uže i znatno su teže. Najveće mane javljaju se prilikom
osiguravanja lakših penjača ili padova prilikom „top rope“ penjanja, kada neće zaključati
odmah. Namenjen je za užariju od 8.6 do 10.5 mm.
Aktivne sprave sa asistiranim kočenjem
Reč je o tehnološki najnaprednijim spravama za osiguravanje kod kojih se kočenje postiže
stezanjem užeta između dve površine unutar same sprave. Ove sprave za osiguravanje
otvaraju se radi ubacivanja užeta i poseduju polugu kojom se otpušta kočenje. Najpoznatija
sprava ovog tipa jeste GriGri.
GriGri
GriGri sprava za osiguravanje pogodna je za osiguravanje sportskih penjačkih ruta (bilo na
„top“ ili na „vođenje“) jer jakim stezanjem užeta unutar sprave preuzima deo težine penjača
kada on sedi u pojasu, znatno olakšavajući osiguravaocu. Grigri omogućava lako prolaženje
užeta kroz spravu, dok svaka veća sila automatski blokira uže. Uže se zatim može ponovo
popustiti povlačenjem poluge na spravi (slika 8). Zaustavni trzaj kod grigrija veći je nego kod
ostalih sprava za osiguravanje čime je omogućeno znatno manje curenje užeta prilikom
apsorbovanja energije prouzrokovane zaustavljanjem pada. Najnoviji GriGri 2 podržava
užariju debljine od 8.9 do 10.3 (11) mm. Koristi se u sportskom penjanju, kao i penjanju u
salama, a ređe i u tradicionalnom penjanju. Ne preporučuje se njegovo korišćenje prilikom
penjanja u navezi zbog uvećavanja sile opterećenja sidrišta prilikom zaustavnog trzaja koji je
kod grigrija više statičan nego kod ostalih sprava za osiguravanje. Prednosti ove sprave za
osiguravanje jesu lako korišćenje i jak kočioni sistem, te je stoga pogodna za početnike. Mene
su, svakako, veća težina i veća cena.
Odabiranje sprave za osiguravanje
Važan faktor sigurnosti u penjanju jeste odabir adekvatne sprave za osiguravanje. Odabir
zavisi od mnogo faktora kao što su iskustvo osiguravaoca i penjača, odnos njihove težine,
vrsta penjanja, debljina i tip užeta, stanje opreme i penjališta i dr.
Ne treba zaboraviti da je prilikom odabira sprave za osiguravanje važan i adekvatan odabir
karabinera koji će se za tu spravu koristiti.
Adekvatno ponašanje tokom osiguravanja
Kao što je već napomenuto, poverenje između penjača i osiguravaoca igra važnu ulogu u
sportskom penjanju. Pre samog početka penjanja neophodno je proveriti opremu, proveriti
sirugnosni čvor penjača i postavljenu spravu osiguravaoca. Kod penjanja na „top rope“ faktor
pada (odnos dužine pada i aktivne dužine užeta) znatno je manji nego kod penjanja na
„vođenje“. Ipak, i pored toga, neophodno je da osiguravaoc bude maksimalno fokusiran na
penjača stalno držeći ruku na neaktivnom delu užeta radi blagovremene reakcije kočenja.
Prilikom penjanja na „vođenje“ pre ukopčavanja užeta u prvi komplet, važno je da osiguravaoc
pravilno „spotira“ penjača čime bi umanjio opasnosti tokom potencijalnog pada. Nakon toga,
opšte pravilo jeste da osiguravaoc stoji bliže steni prilikom osiguravanja. Ipak, ovo pravilo
može varirati u zavisnosti od situacije na terenu i tipa penjališta. Adekvatna i jasna
komunikacija između osiguravaoca i penjača tokom čitavog procesa penjanja, svakako je
jedna od najvažnijih stavki. Osiguravaoc mora da zna kada i koliko užeta da dâ penjaču, kao i
da blagovremeno i pravilno reaguje prilikom potencijalnog pada. Većina sprava za
osiguravanje uvećava udarnu silu prilikom apsorbovanja pada, tako da je adekvatna reakcija
osiguravaoca ključna u tim trenucima.
Sve ovo može biti veoma zbunjujuće i komplikovano početnicima, a strah od „ispuštanja“
penjača lako može dovesti do greške. Stoga, veoma je važno na penjalištu reći da ste početnik,
iskreno staviti do znanja koja su vaša iskustva sa određenim spravama za osiguravanje i sa
kojima se osećate sigurnije i za početak ne osiguravati penjače dosta teže od vas. Sa druge
strane, pravilno osiguravanje i korišćenje opreme najbolje se uči kroz praksu i iskustvo. Zato
samo pravilno vežbanje uz prisustvo iskusnijih penjača i stalno imanje na umu da osim
penjača kojeg osiguravate u datom trenutku ne postoji ništa više i da vaša ruka nikada ne sme
pustiti neaktivni deo užeta, jedino može razbiti strah od greške prilikom pada penjača kojeg
osiguravate.
Autor: Ksenija Bunjak
