Deveto izdanje vršačkog boulder festa!
14. i 15. oktobra na Vršačkom bregu, u klubu „Izazov“, takmičari će se iskušati u boulderingu po izazovnim vršačkim stenama!
Dođite da ih podržite!
Više informacija o dešavanjima uskoro…
Boldering je grana penjanja koja podrazumeva uspone na kratke smerove bez korišćenja užadi ili slične opreme za osiguravanje. Bolder smer retko prevazilazi visinu od 7 metara i dizajniran je da predstavlja kako fizički tako i psihički izazov. Veština bolderinga zahteva izuzetnu fizičku kondiciju i tehniku. Međutim, i slabiji penjači se takođe mogu okušati u ovome, iz prostog razloga zato sto je zabavno i na njima se jako brzo napreduje.
Penjanje stena i boldera ima dugu istoriju, ali boldering kao sport se razvio u Evropi u kasnom 19 veku. U današnje vreme počeo je da se kategoriše i kao ekstremni sport. Postoje razne površine koje se mogu koristiti za boldering. Prva je, naravno, bolder na velikoj steni. Uspešan bolder problem ili izazov se obično završava na samom vrhu te stene. Takođe postoje i bolderi koji se zasnivaju na kretanju u stranu u samom podožiju neke stene, kao i penjanje smerova / problema na veštačkim zidovima, do zadnjeg hvatišta u problemu. Boldering veština se može i primeniti na penjanje zgrada, što se naziva „buildering“ ili „urban climbing“. Oprema za boldering je osnovna. Penjač će prilikom uspona nositi penjačice i vrećicu sa magnezijumom. Većina penjača prilikom penjanja, radi bezbednosti, u podnožiju stene postavlja takozvani “crash pad”, mekani sloj specijalno dizajniranog sunđera koji će im ublažiti pad.
Prilikom penjanja bolder smera cilj penjača je da uspešno, bez padova dođe do vrha problema. Međutim, postoje i takozvani bolder detalji / izazovi, gde se od penjača očekuje da prati zadati niz hvatišta i gazišta. Neki od ovih problema su izuzetno teški i zahtevaju velik nivo snage, izdržljivosti i tehnike.
Boldering bi trebao da se upražnjava u paru, posebno u prirodnom okruženju. Iako bolderaš može imati ogrmnu veštinu, može doći do neočekivanog pucanja hvatišta, gazišta, skliznuća što će penjača verovatno dovesti do pada i ne daj bože, povrede. Vaš partner bi vam u ovom slučaju, spotiranjem, pomogao da se ne povredite.
Prilikom penjanja postoji više načina i sistema za osiguravanje. Prema tipu sistema za osiguravanje i vrsti napredovanja, razlikujemo dva sistema penjanja – penjanje sa sidrištem na vrhu, tzv. „top roping“ i sistem penjanja na vođenje, tzv. „liding“.
Prvi od ova dva podrazumeva da je smer već postavljen i da se sidrište nalazi na vrhu smera, ovaj sistem se primenjuje na treninzima.
Drugi sistem jeste penjanje na vođenje, odnosno penjanje sa pratećim užetom, u ovom slučaju sidrište nije fiksirano na vrhu, već penjač prikopčava uže u međusidrišta na steni, u komplete. Jedini priznati način penjanja jeste penjanje na vođenje.
Pored ova dva sistema postoji i drugih vrsta penjanja. Treba napomenuti da se sistemi sa užetom na vrhu ili sistemi sa vođenjem koriste kod ispenjavanja visokih težinskih smeri, kao i kod brzinskog penjanja.
Pored penjanja sa osiguranjem, postoji i sistem ispenjavanja niskih smerova, visine do šest metara, bez osiguranja, ali sa obezbeđenom mekom podlogom ili osobom koja bi se našla iz penjača da ga usmeri pri padu i pridrži. Ovakav način penjanja naziva se boldering, i često se predstavlja kao forma ispenjavanja niskih stena velike težine.
Pored ovih sistema postoji i tzv. „prečkanje“, penjanje niskih dugačkih (širokih) stena na maloj visini do tri metra. Ovaj vid penjanja se koristi kao trenažni sistem, gde se na velikoj dužini „smera“, koji u ovom slučaju ima orjentaciju levo desno, postiže uvećanje snage, kondicije i sposobnosti prebacivanja tela iz jednog ravnotežnog položaja u drugi.
U poslednja dva slučaja, potrebno je da penjač obezbedi osiguravaoca, ali u funkciji osobe koja će samo pratiti pokrete i naći se u slučaju pada, da pridrži glavu i trup penjača, takoda ne dođe do udarca potiljkom u tlo. Ova osoba se u penjačkoj terminologiji zove „spoter“ i ima funkciju „spotiranja“, odnosno podrške.
Pored težinskih sistema penjanja, postoje i brzinski sistemi, koji su nešto lakši, a gde se za cilj postavlja što brži dolazak do vrha smeri, u ovim slučajevima koristi se sistem osiguravanja sa užetom na vrhu.
Strogo se zabranjuje ispenjavanje smeri bez osiguranja, ako je visina smera viša od šest metara.
Veštačke stene su kompleksi namenjeni za održavanje treninga i takmičenja, a funkcija im je simuliranje prirodne stene, te kao takvi predstavljaju zamenu i pripremu za prirodne stene.
Postoje dve osnovne vrste veštačkih stena – stene na otvorenom prostoru i stene u zatvorenom.
Za razliku od prirodnih stena, veštačke stene predstavljaju privatno vlasništvo, bilo pojedinca ili kluba, ali u svakom slučaju na njima postoje pored uobičajenih pravilnika i neke interne dozvole ili zabrane, te shodno tome, pre nastupa na bilo kojoj veštačkoj steni potrebno je konsultovati se sa upravom stene o načinu korišćenja i uslovima upotrebe.
Veštačke stene se prave od raznih materijala, među kojima su najzastupljeniji poliesterske ploče i vodootporne šper ploče. Hvatišta (opremci) se izrađuju od poliesterskih smola i ispuna, ili od drveta i prirodnog kamena, kao i od još nekih pogodnih materijala.
Pored oplate stene, iza koje se nalazi konstrukcija (koju ne vidimo), ono što prvo uočimo kada dođemo na stenu jesu hvatišta i „pločice“, kao i sidrište.
Na penjalištima, kako prirodnim, tako i veštačkim najstrože je zabranjeno pravljenje buke, nereda bilo koje vrste, nepristojno ponašanje, ometanje drugih u obavljanju svojih obaveza.
Veštačke stene su kompleksi koje opslužuje jedan ili više instruktora, praksa je da u svako doba dana pored stene boravi najmanje jedan dežurni instruktor. U ovim slučajevima, reč instruktora je neprikosnovena.
Najgore spotiranje ikada sam doživeo na bolderingu u Hueco Tanks-u u Teksasu. Jednog momenta sam bio blizu vrha boldera “ Best of the West“ viseći na dva jadna trenja; u sledećem momentu sam leteo u nazad prema zemlji. U njegovu čast, moj spoter me nije uhvatio. U stvari moj spoter sa nije pomerio ni milimetar. Udario sam ga poput brzog voza i zalepio ga za zemlju. Obojica smo završili ležećći na zemlji, ja bez daha, a on izubijan i potresen.
Dobro spotiranje je podjednako važno kao i dobro osiguravanje. Ipak, iako svi prolazimo kroz iste pokrete, iznenadjujuće malo penjača razmišlja i pridaje pažnje spotiranju – ili uopšte zna kako se to pravilno radi. Kao što sam naučio u Hueku, spoter koji ne zna, bez obzira na to koliko on bio hrabar, nije zamena za spotera sa dobrom tehnikom.
Loše spotiranje često proističe iz neznanja šta je zapravo spotiranje. Spoter ne treba da hvata palog penjača. Umesto toga njegova svrha je da usmeri penjača na bezbedno mesto za pad, pobrine se da se prizemlji prvo nogama, i, ako je to moguće, uspori malo penjača preuzevši na sebe deo pada.
Prvi korak ka dobrom spotiranju je ispravno stajanje (pozicija). Zauzmite položaj na oko pola metra (oko 50 cm) od predpostavljene tačke ispadanja, krećući se sa penjačem. Vaša kolena i laktovi bi trebalo da budu blago povijeni da bi lakše apsorbovali pad; vaši dlanovi bi trebali da budu otvoreni sa prstima ispruženim i malo povijenim, povrede prstiju su česte pri spotiranju. Oduprite se iskušenju da gledate penjaču u ruke; Koncentrišite se na predeo penjačevih kukova, leđa ili gde već nameravate da prihvatite penjača.
„Viljuškar“ Kada spotirate na previsnim problemima srednje visine, planirajte da prihvatite penjača sa obe strane gornjih leđa, neposredno ispod pazuha. To će uspraviti penjača. Držite svoje ispružene ruke što bliže penjačevim leđima da bi ga brže prihvatili, jer što je veće ubrzanje teže je prihvatiti penjača u padu.
„Naručje“ Na niskim, previsnim problemima nećete biti u mogućnosti da stanete ispod penjača, da primenite „viljuškar“ spotiranje. Umesto toga stanite ili kleknite( čučnite) sa jedne strane, i ispružite ruke ispod penjača. Ruke treba da budu postavljene nekoliko centimetara ispod penjačevih ledja ( sredina i gornji deo leđa ). Ruke blago savijte, i budite spremni da penjača prihvatite u naručje ako padne.
„Kukovi“ Ovo je spotiranje koje se koristi na višim i manje strmim problemima kada je vrlo verovatno da će penjač pasti prvo na noge.
Pratite kukove penjača svojim ispruženim rukama, takođe vodeći računa da ruke budu što bliže telu penjača. U slučaju pada, prihvatite kukove i navedite penjača na mesto koje je sigurno za pad.
Dobar spoter, vešt u ovim tehnikama, može da vam ulije samopouzdanje da napravite neke teške i rizične pokrete. Ono što je takođe važno to je da spoter ne može da eliminiše opasnost iz bolderinga. Zapamtite, svaki put kada padnete ugrožavate ne samo sebe, već i osobu koja vas spotira. Budite pažljivi, razgovarajte o problemu i potencijalnim opasnostima sa svojim spoterom, i vodite računa kada ispadate.
Tekst iz časopisa „Climbing“
Napisao: David Pegg
Prevod: Rade Vučković
