Izveštaj iz Beča - Marija Milosavljević

wc_bec_2011U Beč smo stigli u četvrtak 12.05.2011. jer su tad bile registracije i tehnički sastanak. Domaćini sunapravili program prema vremenskoj prognozi i odlučili da muškarci penju prepodne od 9 do 15, a ženezbog toplog vremena penju u 20.00, tako da smo imali vremena i da gledamo muške kvalifikacije i daobiđemo grad. Takmičenje se održavalo na bolderima napolju koji pripadaju ogromnom sportskomcentru . Veštačka stena postoji i unutra sa 2000 kv. Penjlive površine.

Što se tiče muških kvalifikacija, napravili su deset problema , po pet za dve grupe ( A i B ). Detalji suse malo razlikovali ali su težine delovale približno iste i u svakoj je bio jedan indentičan detalj. Muškekvalifikacije su bile dosta teške i zahtevale su određenu snagu i veštinu, a po najviše iskustva kakozapravo rešiti detalj ili kako gde uhvatiti piramide i odredjene hvatove. Detalji su sadržali sve elementepenjanja i tehniku ,i čistu snagu, i dinamiku.

Oko pola sedam se otvorila izolacija za žene. Izolacija se nalazila u ogromnoj Sali za penjanje pa smoimale priliku za baš dobro zagrevanje. Ja sam bila predzadnja na listi u svojoj grupi tako da sam imalaskoro dva sata da se dobro pripremim.

Kao i kod muškaraca, žene su bile podeljene u grupu A i B, meni je pripala grupa A. Prvi problem jebio na vertikali koja prelazi u blagi previs sa ogromnom piramidom. Detalj nije bio toliko težak kolikotehnički zahtevan da se lepo okreneš i popneš na piramidu. Uradila sam ga iz druge. Sledeći problem je bio jump. Ulaz sa reljefa na dva mala al dobra hvata i skok na dva reljef-štipa , samo desni je bio zona, iposle toga odmah top. Ja nisam uspela dobro da ih zadržim. Treći bolder je bio malo teži od prvog, ulaz na sloperu, raspon na piramidu koja ima tri ivice, na koje treba da se ustane. Tu sam bila isto jako blizu. Četvrti bolder je bio potpuni horor za mene. Ulaz upor na ploču za levu ruku i loš reljef za desnu nakoji je trebalo da se ustane i upire, svaki pokušaj sam isadala kod zone. Od svih detalja peti je najvišepodsećao na detalje koje radimo u Srbiji. Detalj je bio na trbuhu. Ulazilo se na dve ivice i skakalo na malikrimp desnom rukom, posle čega se hvatala mala ivica levom , jako loša, pa onda zona desnom koja jebila ogroman loptasti reljef. Iz svakog pokušaja sam stizala do reljefa al nisam gadjala na dobro mesto.

Iz svog nekog ugla mogu da kažem da ,što se tiče ženskih detalja, slične težine sam radila kod nas,jedino što ne dostaje su reljefi. Sve detalje koje nisam popela tamo nisam izašla iz jednostavnih sitnicakao što su okretanje ruke na piramidi ili ustajanje, to je ono što ne dostaje. Svi problemi i kod muškaracai kod žena sadrže minimalnu količinu hvatova, u glavnom se sve pravi od reljefa. Tako da najbolje bi biloda se naoružamo piramidama i raznim oblicima.


Marija Milosavljević

ŠtampaEl. pošta

Tweets