• Home
  • Tekstovi
  • Trening
  • Trening strategije

Penjanje smera iz delova radi efikasnog redpoint uspona

Babalouie2 smPrednosti penjanja teškog smera u delovima je i mentalna i u fizička. Psihološki gledano, umanjuje se breme dugog teškog smera, omogućavajući vam da na taj smer posmatrate kao na vise kraćih , vama penjivih smerova. Psihički, penjanje u delovima, omogućava vam da uložite celokupnu energiju u rešavanje problema nekog dela stene, gledajući na njega kao da je smer za sebe. Tek kada rešite ovakve teške delove stena, započnite sa rešavanjem i drugih “lakših” delova stene.

Pre nego sto započnete penjanje smera u delovažima, potrebno vam je znanje iz prve ruke. Započnite brz "izviđački uspon" kako biste ustanovili logične delove gde treba preseći uspon – kako izdeliti smer u više manjih, varira od smera do smera. Na primer, smer od 20 metara umerenog penjanja kome sledi par metara teških i napornih pokreta na samom kraju je najbolje podeliti u dva dela. Znajući da je prvih 20 metara penjivo, krenite da radite na rešavanju zadnjih par metara problema dok ste sveži.

Prilikom penjanja smera sa više teških detalja, podelite svaku tešku sekciju smera u zaseban "smer" definisan dobrim odmorištem ili lokacijom za postavljanje opreme. Sportski penjači često projektuju smerove bolt po bolt (npr., smer sa 10 kopčanja ima 10 delova). Nakon prvog penjanja, ocenite težinu svakog dela  (teško, teže, lakše, najlakše, itd.) imajući na umu da gornji delovi smera mogu biti znatno teži zbog iscrpljenosti. Uvek dajte prednost rešavanju “gornjih” delova stene. 

Povezivanje delova

Najpopularniji metod "povezivanja" je peti sve duže delove do topa. Uzmite u obzir i poznat scenario projektovanja smerova sa užetom koje je već na topu. Od kopčanja, odpenjite smer samo do dela od koga mislite da možete da vodite smer do topa. To može biti čak i deo od deset pokreta, ako je na kraju detalj. Ako ste rešili taj deo, spustite se niže i pokušajte još jedan deo. Nastavite da dodajete deo po deo, dok ne dođete do lakog dela, ili same zemlje. Proces povezivanja delova može trajati satima, ili danima, u zavisnosti od dužine i težine vašeg projekta. Ali takav pristup smeru ima mknogo veći vrednost u poređenju sa običnim „od nule“ metodom.

Povezivanje smera od topa do ulaza daje vam šansu da veoma dobro upoznate smer koji penjete i daje vam mnogo više samopouzdanja u finalnom nastupu. Nasuprot tome,  metod „od nule“ obično ostavlja penjača da se muči pokušavajući da pronovo prokljuvi gornji deo smera., koji je mnogo manje vežbao. Takvi „od nule“ pokušaji će vrlo verovatno završiti neuspehom, čineći čak i najveći trud uzaludnim.

 

Copyright © Eric J. Hörst. Sva prava zadržana.

Eric J. Hörst
Author * Speaker * Climber * Photojournalist * Performance Coach

www.TrainingForClimbing.com - Climbing Performance and Research 

 

Oznake: trening, trening strategije

Print El. pošta

Tweets