• Home
  • Tekstovi
  • Penjanje

Kako se postavljaju sportski smerovi

Odgovorno postavljanje smerova je svačiji posao

Kada se odlučite da negde postavite smer, verovatno ćete se prvo zapitati koliko je spitova ili boltova potrebno i kako ih postaviti, odnosno rasporediti. Pre svega morate biti sigurni da stene nisu krušljive, odnosno da su dobrog kvaliteta.

Pre postavljanja jednog spita ili bolta, namestite privremeno sidrište, pregledaj te smer, odstranite kamenje koje se može odroniti. Nakon toga popnite smer više puta obraćajuci pritom pažnju na svako dobro mesto za postavljanje spita ili bolta. Mesta za postavljanje spita ili bolta bi trebalo da se nalaze na svakih 1,5 do 2,00 m. Ako prođete ijedno mesto na kome ne možete staviti spit ili bilo koje drugo osiguranje , nađite drugi smer.

Ako se ipak uverite da je smer ok, postavite dva spita za privremeno sidrište. Na većim liticama kvalitet samog kamena opada što se više penjete. Planirajte svoj smer tako da se privremeno sidrište nalazi van svakog kritičnog mesta, odnosno odrona ili krušljivosti. Na smerovima sa pozitivnim nagibom, osiguranje ( kopčanje ) bi trebalo da se nalazi na samom izlazu iz nagiba ( plafon, previs ). Ona koja bi se postavila nešto iznad, na ploči, mogla bi dovesti do tarenja (habanja ) samog užeta, sto se ne bi moglo videti sa zemlje ili sa smera.

Sidrište, odnosno TOP, treba da se nalaze na rastojanju od oko 0,5 m. Bliže postavljena, mogu dovesti do pucanja stene, ako se ne koriste produžeci ( gurtne ili lanci ). Veća horizontalna rastojanja povećavaju pritisak na svakom spitu. Nije potrebno da spitove postavite jedan iznad drugog. Dijagonalnim rešenjem bolje će te iskoristiti kvalitet same stene.

Popnite smer nekoliko puta ( TOP ROPE ) obracajući pažnju na mesta gde bi se mogla postaviti kopčanja. Spitovi ili boltovi moraju biti postavljeni tako da se prilikom kopčanja penjač nalazi u relativno stabilnoj poziciji.

Najbolja mesta za kopčanje su takođe i odmorišta, pri čemu je potrebno bar jedno dobro gazište. Na vertikalnim ili smerovima sa pozitivnom nagibom, poželjna su i veća i bolja hvatišta.

Najsigurnije mest za kopčanje nalazi se u visini struka svakog penjača, ona su sigurna na ploči, ali za pozitivan nagib suviše su niska i nesigurna. U pozitivnom nagibu kopčanje treba da se nalazi u visini glave ili ramena. Izbegavajte postavljanje više ili niže od ovih tačaka. Razlog je to što ćete potrošiti više energije na izvlačenje užeta da bi se ukopčali, a i dužina užeta će vam povećati eventualni pad.

Većina će se osećati sigurnije ako je kopčanje postavljeno samo sa jedne strane.

Označite kredom mesta gde ćete postaviti spitove ili boltove. Prvi postavite na visinu koja će biti dostupna onome koji prvi penje. Drugi spit ili bolt postavite odmah iznad prvog, odnosno dovoljno blizu, da umanjite pritisak na prvi spit (bolt) i izbegnete pad na zemlju. Ostale spitove postavite prema već isplaniranom pravcu, na odgovarajućem rastojanju. Obratite pažnju na prepreke na koje moze naići onaj koji penje kao prvi. Pre nego što počnete sa bušenjem i postavkom, neka smer prođe nekoliko vaših prijatelja različite visine, težine i sposobnosti. Videćete da li smer odgovara samo jednom tipu penjača i da li svi mogu da kopčaju.

Prilikom bušenja, ako je smer težak, budite ukopčani, a ako je lakši možete visiti na užetu.

Ugao između burgije odnosno bušilice i stene treba da je što bliži 90 stepeni jer omogućava pravilno bušenje i bolji rad bušilice. Vežbajte predhodno na većim kamenim blokovima ili betonu.

Očistite pesak i prašinu iz svake rupe koju napravite, ako koristite spitove sa lepkom strogo se pridržavajte uputstva proizvođaca. Mehanički spit zaokrenite kada ga gurnete u rupu.

Zašto spitovi propadaju?

Spitovi propadaju iz više razloga. Propadaju zabog korozije metala, odnosno materijala od kog je spit napravljen ili zato što napukne mesto na kom se sidrište nalazi, pa ono prilikom pritiska ispada. Na izdržljivost spitova utiče i to kako je spit postavljen. Najveći neprijatelj spitova je uvrtanje odnosno krivljenje. Pritisak kojem je izložen spit prilikom pada ili njihanje nakon pada, proizvodi veći stres od istog pritiska proizvedenog na neki drugi način, tokom testiranja spita.

Hilti Bolt sa navojem trpi veći pritisk jer upravo navoji vire iz rupe ( podležu koroziji ) i pritom su slabiji od tiplova tzv. "rukav" koji nemaju navoj. Jačina koju proizvođac procenjuje je uvek viša od stvarne. Spitovi koji su ocenjeni kao "WORKING BOLTS" testirani su u realnim uslovima na način koji simulira pravi pritisak. Nije svaki spit u gomili od 1000 testiran. Što bi značilo da ako rešite sami da testirate 100 kupljenih boltova može se desiti, ne samo da ne izdrže pritisak koji je proizvođac naveo već da popusti izdržljivost pri daleko manjem pritisku.

Izbor materijala SPIT PLOČICA

Odgovarajući material je od velikog značaja za jačinu i trajanje jednog sidrišta. Izbor pločica je veoma jednostavan - kupite ih od firme čija se oprema duže vreme koristi bez incidenata.

Prilikom izbora spitova trebalo bi da se odlučite za čelične. Čelik srednje jačine i čvrstoce predstavlja najbolji spoj izdržljivosti, jačine i najotporniji je na pritiske.

Uticaj korozije

U vlažnoj, slanoj ili zagađenoj okolini pločice i spitovi pravljeni od nerđajućeg čelika mnogo duže traju. Međutim, sidrišta treba da se zamene pre nego što korozija dovede u pitanje jačinu i izdržljivost istog. Čak iako ne koristite nerđajuci čelik, nikad ne koristite negalvanizirane spitove. Za produženje sidrišta koristite gurtne a ne lanac.

Mehanički boltovi su uz neke izuzetke jeftiniji, brži i lakši za postavljanje i zamenjuju samolepljive spitove. Međutim, efikasnost gube kada se ne postave dobro, odnosno kad dođe do greške prilikom bušenja rupe, prejakog ili nedovoljnog zatezanja, kao i pogrešne veličine.

Samolepivi su efikasniji na smerovima gde je lošiji kvalitet stene, na nepravilnim rupama koje su nastale uklanjanjem starih mehaničkih spitova. Ovi boltovi imaju i mane, pre svega su skuplji i teže se postavljaju, ali sidrišta postavljena na ovaj način duže traju.

Tekst iz časopisa "ROCK & ICE"

Autor: David Prall

Prevod: Tanja Čolakovic

 

ŠtampaEl. pošta

Tweets