Porodice pokreta - Fransoa Legrand

Porodice Pokreta

Fransoa Legrand

Vizualizacija i pokretljivost by Erik Preleman

Dvadeset-petogodišnji Fransoa Legrand je tokom devedesetih godina bio nesvrgnut svetski šampion na većini penjačkih takmičenja. Mnogi francuski penjači kažu da Lengrand nije naročito fizički jak u poređenju sa drugim vrhunskim penjačima. Njegova sanga leži u njegovoj vizualizaciji. Tokom intervjua, Legranda sam pitao kako je stekao tu sposobnost i kako je koristi.

U ČEMU JE TAJNA VAŠEG USPEHA?

Ja nisam najjači penjač u okolini. Čak i ne mislim o sebi da imam dosta sirove snage, ali ja imam drugu imovinu, pretežno mentalnu. Prvo, čim vidim smer, ja mogu smesta da vizualizujem na koliko različitih načina da ga popnem. Ako je moj prvi izbor pokreta neodgovarajuć, ja imam alternativni plan u mislima, spreman da ga sprovedem u akciju.

KAKO MOŽETE DA SE SETITE TAKO PUNO VARIJACIJA?

Pre šest godina ( u 19 ) odlučio da analiziram vrste snage, pozicije i pokrete neophodne za teška penjačka kretnja. Postoje hiljade različitih penjačkih pokreta, ali ja sam počeo da tražim neke osnovne sličnosti u zavisnosti od pozicije tela i sličnosti u odnosu na poziciju tela. U mislima sam počeo da grupišem slične pokrete u familije. Sada, kad jednom odredim koju familiju pokreta penjački problem zahteva, mogu da izvršim pokrete velikom brzinom. Tako mogu rešiti svaki problem čak i ako je jedinstven.

MOZETE LI MI DATI JEDAN PRIMER PORODICE POKRETA?

Priljubljivanje. Postoje dve različite porodice u pokretima priljubljivanja. Jedna porodica ima direktna, frontalna gazišta pri priljubljivanju, tako da postoji direktna gravitaciona sila od ruku do nogu. Druga porodica pokreta ima gazišta izvan i sa strane. Svaka od tih situacija ima proces pripreme izvršenja i ostvarenja pokreta. Unutar savke familije pokreti su dosta slični, bez obzira da li su smerovi na prirodnoj ili vestačkoj steni.

ŠTA ODREĐUJE PORODICE POKRETA: POZICIJA NOGU ILI POZICIJA RUKU?

Penjačko kretanje nije statično postavljanje nogu i ruku. Važan je tok pokreta po hvatištima ili oprimcima,kao i prolaz do sledećih. Moje porodice pokreta se zasnivaju na dinamičkoj poziciji tela, a ne samo na zajedničkom radu ruku i nogu. U svim delovima pokreta to me vodi kroz teške detalje na smeru od jedne do druge tačke odmora.

FRANCUSKI PENJAČI IMAJU VEOMA FLUIDAN STIL PENJANJA. DA LI I VI TO IMATE?

U Francuskoj mnogo polažemo na lepršavost i tečnost u penjanju. Ponekad eksplozivan pokret koji se čini kao kompletna greška moze biti najbolje rešenje za problem. U većini slučajeva francuski način lepršavosti ne daje samo uspeh , već vas može izvući iz neprilike.

KOJE VRSTE NEPRILIKA?

Ako se krećete u trzaju i grču, bespotrebno trošite energiju i mnogo važnije, a to je da izgubite pojam o vašim sposobnostima koje ste stekli penjući ranije. Ako ne znate vaše mogućnosti vrlo lako ćete izgoreti na smeru. Ako ostanete FLUIDNI imaćete mnogo čistiju i tačniju percepciju gde i kako treba da se potrudite, u savladavanju teškog dela. FLUIDNO kretanje vam takođe pomaže da izaberete prave poteze.

VI PROVODITE VIŠE VREMENA POSMATRAJUĆI NOGE NEGO RUKE. ZAŠTO?

To je samo na već popetim smerovima. Ako sam ranije bio na smeru, provodim mnogo vremena gledajući u noge jer znam gde se hvatišta nalaze, i pre nego što ih dohvatim. Dobar rad nogu čuva telesnu energiju. Sa povećanom paznjom na rad nogu postižem maksimum kontrole sa najmanje greški. Na veoma teškim smerovima gazišta su mnogo mala, tako da moram posmatrati veoma pazljivo da ih pronađem i odredim kako pravilno da ih upotrebim.

KOLIKO SE VAŠA TEHNIKA RAZLIKUJE NA “ ON SIGHT“ SMEROVIMA?

Na „ ON SIGHT „ smerovima gledam gore sto više i to radim iznova i iznova, da bih istovremeno pronašao hvatišta, zapamtio i zamislio kako da ih upotrebim. Pre penjanja proucavam smer, markiram hvatišta i razvijam plan za upotrebu različitih porodica pokreta. U tom trenutku nije toliko bitno da li je moj plan dobar, jer mu se svakako moram još posvetiti da bih proverio valjanost tog istog plana.

Specijalno se koncentrišem na ruke. Trošim vreme da osetim hvatište, a ne samo da pronađem najbolji način da ih dohvatim. Takođe i na to kako postaviti nogu na ta ista hvatišta.

DA LI POSTOJI NEKA TAJNA ZA USPEH FRANCUSKIH PENJAČA U SPORTSKOM PENJANJU I NA TAKMIČENJIMA?

Mislim da nema tajne. Jako naporno vežbamo i podstičemo jedni druge da damo sve od sebe. Diskutujemo o smerovima, pokazujemo i učestvujemo u onome što smo naučili. Ako postoji neka tajna u svemu, moguće je da je to što se mi borimo za lepotu, kontrolu i fluidnost u našim pokretima. Za idealan stil treba imati cilj. NIje dovoljno samo se popeti, već i kako to uciniti. To se računa kao dobro.

Tekst iz časopisa "ROCK & ICE"

Prevod: Dobrota Blagoje

 

Print El. pošta

Tweets