Intervju - Luka Perunović

lureIme i prezime: Luka Perunovic

Datum rođenja: 17.11.1990.

Klub: PK "Beograd"

Penje od: 2001. godine.

 

Tribe: Kada i zašto si počeo da se baviš penjanjem?

Luka: Penjanjem sam počeo da se bavim aprila 2001-e godine. Na penjanje me je doveo ćale, posto sam divljao po drveću, garažama i zgradama. On je pored stene prolazio često, vozeći bajs pa je odlučio da me dovede.

Tribe: Ko ima najveći uticaj na tvoju penjanjačku karijeru, što od stranih, što od domaćih penjača?

Luka: Šarmu mogu da navedem kao neku inspiraciju, pošto samo njega i gledam. A sto se domaćih pejnača tiče, svi sa kojima se družim i sa kojima penjnem.

Tribe: Neko specifičan?

Luka: Nema niko specifičan. Svi sa kojima penjem i sa kojima se motam po stenama i penjalištima.

Tribe: Koji vid penjanjna najviše voliš?

Luka: Previs, trideset stepani. Težinsko, dugačak previs od 40 m.

Tribe: Koji je tvoj najveći uspeh na prirodnoj steni?

Luka: Smer sa ocenom 9-, koji sam popeo na Kalimnosu. Tu sam izvukao svoj maksimum, to svakako nije moja najjača ocena, ali ja se time ponosim.

Tribe: Koji ti je najveći uspeh na veštackoj steni?

Luka: Boulder Liga 2007-e godine gde sam zauzeo prvo mesto. Tu pobedu nisam očekivao, jer je konkurencija bila zaista jaka.

Tribe: Čime se najviše ponosiš u svojoj penjanjčkoj karijeri?

Luka: Što nikada nisam prestajao.

Tribe: Nikada nisi imao uspona i padova?

Luka: Sigurno da jesam, ali nikada nisam posustajao. Iako sam imao neuspeha na nekim velikim takmičenjima, zbog čega bi se ljudi smorili i prestali da penju, ali ne i ja.

Tribe: Da li imaš neke strahove što se penjanja tiče?

Luka: Uvek postoji taj neki strah od neuspeha. Npr. kad uđem u neki smer koji ima ocenu 8-, pa baš neću da ispadnem, mada to i nije strah od neuspeha, to je više želja za uspehom. Plašim se onih ljud koji loše osiguravaju, a žele po svaku cenu da osguravaju i pritom se ljute kad ja kazem da neću da me oni osiguravaju. Dešavalo se nekad da neko ko ne zna da osigurava, uzme da me osigurava na gri-gri, a ja onda strepim sve vreme dok penjem.

Tribe: Penjački road trip, koji najradije pamtiš?

Luka: Kalimnos :)

Tribe: Kakvi su ti dalji planovi vezani za penjanje?

Luka: Sve zavisi od toga kako se budem osećao. Verovatno ću opet početi da treniram deset puta nedeljno po četiri sata, ali trenutno pauziram. Moram malo da odmorim i od ljudi, i od penjanja, ali sigurno se vraćam za dva, tri dana.

Tribe: Opiši jednom rečju šta te povezuje sa penjanjem.

Luka: Ceo život. Penjanje je satavni deo mog života.

Tribe: Koji savet imaš za buduće penjače?

Luka: Da rade to dok vole, i da rade šta vole u penjanju. Da ne dozvoljavaju da neko drugi previše utiče  na njih, jer retko ko će dobro uticati na ljude, pogotovo u Srbiji, i naravno da budu uporni i istrajni.

Tribe: Kakav režim treniranja imaš?

Luka: Surov hehe.

Tribe: Da li si taj režim treniranja sam osmislio?

Luka: Ne. Što se toga tiče mnogo knjiga sam pročitao i prilagodio neki režim treniranja sam sebi.

Tribe: Koliko puta nedeljno treniraš?

Luka: Kada se trudim, četiri puta nedeljno po četiri-pet sati, a nekada čak i po šest sati.

Tribe: Da li imaš neku vrstu specijalne ishrane?

Luka: Da, naravno. Npr. Na dan treninga konzumiram malo više ugljenih hidrata, dan posle treninga treba da unosim manje masti, pola litra mleka pre spavanja, unošenje proteina, unošenje što više vitamina, itd. Usvkom slučaju muka živa.

Tribe: Kako se osećaš, s'tim da si jedan od najboljih penjača u Srbiji, ako ne i najbolji?

Luka: Lepo mi je što me ljudi prepoznaju i to je to.

Tribe: Jel imaš da kažeš nešto za kraj?

Luka: hehehe :D

 

Print El. pošta

Tweets