• Home
  • Tekstovi
  • Intervju sekcija

Intervju - Marija Milosavljević

maraIme i prezime: Marija Milosavljević

Datum rođenja: 11.02.1988.

Klub: PK "Beograd"

Penje od: 2006. godine.

 

Tribe: Od kada penješ i šta te je navelo da počneš da se baviš ovim sportom?

Mara:  Penjem od marta 2006-e godine. NIšta konkretno me nije navelo. Tačnije, rešila sam nešto da treniram i došla sam na penjanje.

Tribe: Šta te najviše privlači kod penjanja?

Mara:  Neizvesnost. Neizvesnost u smislu da nikada ne znaš kakav ce sledeći pokret biti. Mislim, znaš odprilike, ali realno svaki pokret je drugačiji.

Tribe: Da li imaš neke strahove što se penjanja tiče?

Mara:  Za sad najveći strah su mi ispadanja, ali mislim da pomeram granicu tog straha. Mislim da je strah sada mnogo manji nego što je bio u početku.

Tribe: Da li je tvoj strah proizvod nekok incidenta koji si doživela?

Mara:  Nisam imala nikakav incident, nego jednostavno, to je po mom mišljenju strah od neke poovrede. Jer ja se ne bojim da ispadnem u klatno ili tako nešto, vec se plašim da cu se negde udariti pri padu.

Tribe: U penjačkoj karijeri svako ima uspone i padove. Da li si prošla kroz ovakav period?

Mara:  Mislim da sam imala tu fazu pada, kako je ja zovem. Tada mi se činilo da stojim na mestu, da uopšte ne napredujem, ali to je prošlo.

Tribe: Šta smatraš svojim najvećim uspehom?

Mara:  Popeti malo teži smer u prirodi bi bio neki licni uspeh, a sto se tiče takmičenja, ...neznam. Nije mi toliko bitno koje sam mesto osvojila ili koja je ocena u pitanju, već kako sam to uradila, ili saznanje da neki potez ranije nisam radila na taj način. Što na neki način znači da sam napredovala.

Tribe: Šta misliš o nedostatku ženske penjačke populacije u Srbiji?

Mara:  Pa mislim da je problem to što malo zena hoće da se takmiči, a ne što ih nema na penjanju. Gomila devojaka ide na penjanje, da bi smanjile kilažu, dobila malo na masi-mišiće.

Tribe: Da li očekujes da ćes ikada prestati da se baviš penjanjem?

Mara:  Sve je moguće. Ja ne znam na koju će me stranu  život odvući. Za sad nemam takve planove. Volela bih da ostanem u penjanju onoliko dugo koliko to moj organizam dozvoljava.

Tribe: Koji dogadjaj najradije pamtiš u svojoj penjačkoj karijeri?

Mara:  Odlazak na svetski kup. Gledati sve te ljude kako penju je stvarno vrhunski osećaj.

Tribe: Koje ti je omiljeno mesto za penjanje?

Mara:  Od mesta na kojima sam bila, na prvo mesto bih izdvojila Kalimnos, a na drugom Jelašnicu.

Tribe: Koji tip penjanja preferiras: težinsko, brzinsko ili bouldering?

Mara:  Težinsko definitivno,

Tribe: Šta bi poručila mladim penjačima?

Mara:  Da idu samo polako, da ne jure. MIslim da je to najbitnije.

Tribe: Koliko puta nedeljno treniraš?

Mara:  Tri puta.

Tribe: Da li imaš neki plan i program ili samo penješ?

Mara:  Pa imam neki režim treniranja, ali kad bih radila sve po tom režimu, mislim da bih odavno digla ruke od penjanja.

Tribe: Jednom rečju opiši sta te održalo na penjanju?

Mara:  Ljudi!

Tribe: Ko je najviše uticao na tvoju penjančku karijeru, što od inostranih što od domaćih penjača?

Mara:  Od stranih penjača, sve slovenke: Maja Vidman, Natalija Gros… One su dosta inspitativne. Od muškaraca verovatno je Fred Roling, …………….,svi oni na neki nacin utiču na mene. Što se domacih penjaca tice, na mene je uticao Luka Perunović. A što se žena tiče, pa mogla bih da kažem Gabi, ali ja sam nju malo puta videla da penje.

Tribe: Ko je po tebi trenutno najbolji penjač u državi?

Mara:  Mislim da je za sad Perunović najbolji. Po meni, Miloš Stošić je imao svoje neko vreme, a ovaj je još mali i tek treba da se razvija... tako da ko zna dokle će da dogura... :)

 

ŠtampaEl. pošta

Tweets