• Home
  • Tekstovi
  • Intervju sekcija

Intervju - Nenad Kožul

shonkoIme i prezime: Nenad Kožul

Datum rođenja: 07.09.1982.

Klub: PK "Beograd"

Penje od: 2001. godine.

 

Tribe: Kada i zašto si počeo da se baviš penjanjem?

Nenad: Penjem od leta 2001-e. Počeo sam da penjem na veštačkoj steni na Adi, pri tadašnjem klubu "Vertikal". Kasnije polako dolazi penjanje u prirodi, razni smerovi, odlazak u okolne zemlje na penjanje. Zašto sam počeo da se bavim penjanjem? Interesantno je, adrenalinski je, dosta road trip-a, dosta dobrog zezanja.

Tribe: Ko ima najviše uticaja na tebe, što od domaćih, što od stranih penjača?

Nenad: Pa ne znam, nisam to baš tako posmatrao. Dosta smo se mi nesto između sebe motivisali. Pre svega, mislim da što se tiče stranih penjača, svi imamo neke svoje omiljene penjače. Svi nesto pominju Kris Šarmu i slične stvari, ja to nešto ne gledam tako. Generalno volim da vidim dobrog penjača, naročito ako penje izuzetno teške smerove, tako da cenim bilo koga ko to postiže. Recimo, bilo je raznoraznih bugara i rumuna koji su bili baš dobri u raznim situacijama, a tu su i slovenci koji su isto tako dobri.

Tribe: Svi imaju svoje uspone i padove tokom svoje penjačke karijere. Da li si i ti imao iste?

Nenad: Penjanje nisam shvatio baš tako ozbiljno, koliko bi bilo možda dobro za neke konkretne uspehe. Naravno, ima dosta pauza u penjanju, što je možda loša stvar...ustvari sigurno je loša stvar. Te pauze moraju nekad da se naprave da bi se obnovila snaga, kao i želja za penjanjem. Svi smo to negde otprilike prošli, ali valjda kad ga zavolimo svi mu se opet negde vratimo posle nekog vremena. Tako da su to neki moji "padovi", pogotovo kad je u pitanju neki posao, fakultet, ili neke druge stvari. A usponi su opet, zavisni od nekih situacija: gde putujemo, kad putujemo jer je meni uspon kad odem negde na više dana na penjanje jer onda razmisljam samo o penjanju, pričam samo o penjanju. TO je to, sve se svodi na penjanje tih sedam do deset dana nebitno gde se ide. To su mi sigurno neki usponi u penjačkom smislu.

Tribe: Šta smatras svojim uspehom u penjačkoj karijeri?

Nenad: PA nemam pojma. Peo sam ne preterano teške smerove recimo 8, 8+ u Jelašnici, ali to opet varira koliko se posvetiš treningu. Ja svoj uspeh ipak vidim u pravljenju nekih takmičenja na veštackoj steni, naročito Bolder Lige ili nekih težinskih takmičenja. Kao i organizaciju i suđenje koje me trenutno privlači, pošto ne mogu da održavam korak sa najboljim penjačima.

Tribe: Pošto si ujedno i medicinski tehničar i fiziotarapeut, po tvom mišljenju, kakvog uticaja ima penjanje ima na telo?

Nenad: Uticaj penjaja na telo je neverovatan. Izuzetno povoljno deluje na leđa, na celu dinamiku i statiku tela, troši neverovatnu količinu kalorija, pretenduje da se stav tela ispravi ako je bilo nekih abnormalnosti ili anomalija. Utiče totalno pozitivno na psiho-fizičko zdravlje, a što se tiče povreda i nekih sličnih stvari, povrede su mnogo manje zastupljene nego u drugim sportovima. Uglavnom su to neke sitne posekotine, istegnuća ili manje povrede tetiva, i to je uglavnom to. Ovo naravno važi samo ukoliko se pravilno posvetite treningu i zagrevate.

Tribe: Koji penjački događaj najradije pamtiš?

Nenad: Najradije pamtim Herkulanu, open climbing na prirodnoj steni.

Tribe: Kakav savet imas za buduće penjače?

Nenad: Da shvate penjanje ozbiljno, da se drže nekog konkretnog treninga, a naročito da uživaju, jer mislim da je to broj jedan.

Tribe: Jednom rečju kaži šta te povezuje i šta te je održalo na penjanju toliko godina.

Nenad: To je definitivno road trip, tačnije ljudi i road trip.

Tribe: TO SU DVE REČI :)

 

Štampa El. pošta

Tweets