• Home
  • Tekstovi
  • Intervju sekcija

Intervju - Vladan Ljujić

ljujke

 

Ime i prezime: Vladan Ljujić

 

Datum rođenja:

Klub: PK "Beograd"

Penje od: 1994. godine.

 

 

 

Tribe: Kada si počeo da se baviš penjanjem?

Ljujke: 1993. sam probao a 1994. sam počeo da se bavim time.

Tribe: Šta te je navelo da počneš da se baviš time?

Ljujke:  Nemam pojma.

Tribe: Ko je imao u tvojoj dosadašnjoj karijeri najvećeg uticaja na tebe od domačih ličnosti?

Ljujke:Slava Gluščević (smeje se).

Tribe:  A od strahin penjača?

Ljujke: Od stranih penjača zapravo su na mene najviše uticali alpinisti.. Šta ja znam Jay Smith, Jim Bridwell.. Tipa sedamdesete godine.

Tribe:  S obzirom na to da si i alpinista, šta te više privlači, alpinizam ili sportsko penjanje?

Ljujke: Rekao bih da me privlači penjanje. Slabo se bavim alpinizmom zato što sam plašljiv, jer realno ovde nema adekvatne spasilačke službe . Ako ulaziš u rizik, statistika kaže da povećavaš mogućnost za povredom a ako ja nemam poverenja u službu koja će da me skine odozgo onda to izbegavam koliko je moguće.

Tribe: Da li postoji tip stene koji preferiraš, tipa Big wall, boldering, tradicionalno? Nešto što te najviše ispunjava.

Ljujke: Ne bih odvajao. Najviše se bavim  vođenjem ali volim bouldering u prirodi ali jako mali deo dana mogu da se aktivno bavim time jer jednostavno moje šake ne mogu to da idrže. Nije problem ni umor, nego vrsta ovih naših boldera, previše su abrazivni ali ipak volim boldering. Teško je razdvojiti.

Tribe: Da li imaš neki hobi pored penjanja?

Ljujke: Imam, slackline, fotografija.

Tribe: Omiljeniji road trip?

Ljujke:Kalimnos, ove godine.

Tribe:  A penjački dogadjaj?

Ljujke: Recimo Baile Herculane 2005. i 2007. Godine.

Tribe: Koji je tvoj najveći postignuti uspeh kojim se ponosiš u svojoj dosadašnjoj penjačkoj karijeri, što na prirodnoj što na veštačkoj steni?

Ljujke:Pa nema za ponos ali za statistiku pobedio sam na prvom prvenstvu Jugoslavije 1995. u Sopotnici.

Tribe: Koliko puta treniraš nedeljno, mesečno?

Ljujke:Poslednjih 6 meseci trenirao sam možda deset puta.

Tribe: Samo?

Ljujke: Samo.

Tribe: A kakav tip treninga? Da li imaš neki plan i program ili samo penješ?

Ljujke:Moraš da pitaš Radeta. Dođem, pitam ga šta danas radimo, on kaže „to“ i eto. U zadnje vreme kad pitam šta radimo on kaže prečka, prečka, prečka, prečka, prečka...

Tribe: Tvoj savet budućim penjačima i alpinistima?

Ljujke:Nemam savet. Mogu samo da im kažem da  ukoliko zagrizu, a često ljudi zagrizu, da svaki njihov odmor mogu sad da prepričam. Znači uopšte neće slušati vodiče, biće im isto svima, u gradu će im biti dosadno, u prirodi će im biti super. Bio sam u Pragu, to je bilo evropsko prvenstvo  za juniore. Svi su bilo oduševljeni Pragom a ja sam gledao i bio oduševljen nekih 20 mnuta a onda mi je  bilo  dosadno. I tada sam provalio da ja ne mogu više biti normalan avanturista. Svaki penjač koji „zagrize“, neće biti dobar avanturista.

Tribe: Kako bi jednom rečju opisao šta te je zadržalo na penjanju?

Ljujke:Dobro zezanje.

Tribe: Ko je po tvom mišljenju najbolji penjač u Srbiji a ko najpoznatiji?

Ljujke:Najbolji je Luka Perunović, a najpoznatija Tiki J

Tribe: Da li b imogao da uporediš kvalitet naših penjača i sranih?

Ljujke: Ne može da se poredi, jednostavno ne može. Da bismo mogli da se uporedimo moralo bi puno da se radi, penjači bi morali da dolaze na takmičenja, jer našoj političkoj eliti možemo samo kroz takmičenja da pokažemo da postojimo. Ne možemo im to pokazati, na žalost, nigde u prirodi jer nema nikakvog sudije, ne postoji papir o tome, da smo mi to napravili. Pred ministra sporta ne možeš da izađeš i da mu kažeš „e njih dvoje su sami bili u prirodi i popeli taj smer, i znaš to je rezultat“. Meni jeste, nama jeste, ali njima nije.

Tribe: Gde vidiš sebe za deset godina?

Ljujke: Baš ovde.

 

Štampa El. pošta

Tweets