Napredne tehnike osiguravanja: Kršenje pravila

t311. UVOD: zatezanje i popuštanje

Osnovne tehnike osiguravanja nas uže nas da stojimo blizu smera, i zaključamo spravu za osiguravanje kada penjač padne. Ovo je dobar savet za veliku većinu situacija u penjanju, ali postoje vrlo realne situacije kada se savetuje, ili je čak neophodno da se ovo pravilo prekrši. Očigledni primeri su kada penjač ima kopčanje tek na polovini smera ili čak više, gde postoji veliki rizik od udarca o površinu stene, ili kada su loši klinovi i udarna sila mora biti najmanja moguća.

2. CILJ NAPREDNOG OSIGURAVANJA: vreme

Sve efektne tehnologije zadržavanja pada moraju činiti istu stvar. Apsorbovati jačinu udara pri padu na optimalno bezbednoj distanci u najdužem vremenskom periodu. Kao što je logično da je strunjača debljine 5 metara efektivnija od one debele 5 centimetara, tako i mi moramo da svoje razmišljanje pri osiguravanju usmerimo istom logikom. Cilj naprednog osiguravaoca nije samo da zaustavi penjača u padu, već i da upotrebe dinamične tehnike da omogući užetu da apsorbuje silu pada u najdužem vremenskom intervalu - baš kao i strunjača; Što je strunjača deblja ona je efektnija zato što joj treba više vremena da obavi svoj posao. 

3. ZATEZANJE

"Zategni !!!" je uobičajeni uzvik penjača pri padu, i to sa dobrim razlogom. Što je veći pad veća je mogućnost da dođe do udarca, na primer o neku policu, ili eventualno zemlju. Mnogi smerovi, naročito oni sa većim ocenama, imaju predposlednje osiguranje na sredini ili neposredno ispod sredine smera. Naravno ako penjač ispadne ispašće na poslednjim pokretima u smeru, a pošto je kopčanje na sredini smera, on će udariti o zemlju.

Očigledno rešenje bi bilo da osiguravalac zateže uže što je brže moguće. Najbezbedniji način je da povlači uže kroz spravu za osiguravanje, i ostane ukopan u mestu. Međutim problem u ovom slučaju je dvostruki: nema dovoljno vremena, zatezanje neće biti dovoljno brzo, a druga stvar je, ako stojite u pravoj liniji bićete direktno na udaru penjača u padu.

Rešenje problema je: TRČI !!!
Pod predpostavkom da ima gde da se trči, ovo je vrlo brz način zatezanja.

Normalna "TRČI" tehnika: osiguravalac vidi da penjač ispada počinje da trči. Ali ako osiguravalac stoji na ravnoj podlozi direktno ispod krucijalnog prvog kopčanja, razdaljina koju pređe neće biti jednaka količini povučenog užeta.

t41

Nađite stare knjige iz matematike, pogledajte lekciju "Pitagorina teorema". Zamislite da je prvo kopčanje našeg penjača na 10m iznad osiguravaoca i osiguravalac uspe da napravi herojski sprint od 5m pre nego se uže zategne ( i pojavi udarna sila ), dužina provučenog užeta će biti: kvadratni koren visine na kvadrat plus pretrčane distance na kvadrat i od te ukupne sume oduzmemo visinu. U našem primeru, uprkos sprintu od 5m, naš osiguravalac će uspeti da izvuče samo nešto viče od 1m užeta, nije baš impresivno. Još jedan problem u ovakvom događaju je taj što penjač u padu može da se očeše o uže, ili još gore da se prizemlji jašući ga. I konačno ovo treba pokušavati samo na izrazito jakim klinovima koji mogu da izdrže silu koja se vrši ne samo na dole već i u stranu i u polje.

t42 Rešenje ovog problema je, klin blizu zemlje. Postavljanjem klina blizu zemlje (otprilike na visini struka), mnogo više užeta bi moglo biti izvučeno kada osiguravalac potrši. Koristeći prethodnu formulu, visina nam je sada 0m, a dužina pomeranja je jednaka dužini izvučenog užeta, i za isti sprint od 5m izvučeno je 5m užeta umesto 1m. Jedna bitna stvar je i da ostaje manje užeta na koje penjač može da padne, a taj niski klin mora biti pažljivo postavljen da izdrži silu u polje. I konačno ako ne postoji mogućnost za postavku niskog klina, možemo vezati ranac pun kamenja ili improvizovati na neki drugi način.

4. POPUŠTANJE

Predhodni deo teksta se odnosi na situacije kada je imperativ da brzo zaustavimo penjača u padu, i lako je steći utisak da što je manji pad, manja je mogućnost za povredu. posmatrajmo početnika kako osigurava, očigledno je da smo utrenirani da mislimo da je loše pasti, samim tim instinktivno reagujemo zaustavljajući pad na svaki mogući način.

Ovakvo reagovanje prouzrokuje veliki napor i na penjača i na osiguranje. Na previsnim smerovima ili na mestima gde penjač nije neposredno iznad klina ovo može da dovede do toga da se penjač jako zakuca u površinu stene. Ovakvo zakucavanje u stenu je vrlo čest uzrok povreda, naročito skočnog zgloba . Kao primer kolika se sila stvara navodim događaj kojem sam ja bio svedok, kada je na jednom takmičenju penjač imao kratak pad, i udario o blažujku tako snažno da je cela ploča izletela sa stene.

Sprave za osiguravanje koje se same zaključavaju ne idu u prilog »popusti« tehnici, kao ni dinamička užad na koju je padano a nisu ostavljena dovoljno dugo da se oporave (zamenite krajeve užeta na koje penjete između padova).

»Popusti« tehnika se koristi najčešće na previsnim smerovima , naročito sportskim smerovima. Veštačke stene su najbolja mesta za ovladavanje i vežbanje tehnike dinamičnog osiguravanja. Naravno granica do koje osiguravalac može da dopusti dinamični element je prisustvo prepreka kao što su police, i naravno zemlja.

t43 t44

Kako se uže nateže tako se osiguravalac približava

Što više užeta uđe u sistem udar se umanjuje

U suštini, dinamično osiguravanje je zaustavljanje pada postepeno, popuštajući uže kroz sistem dok se energija pada penjača totalno ne apsorbuje. To može biti postignuto na dva načina, ili popuštanjem užeta kroz spravu za osiguravanje, ili jednostavno prilaženjem steni. Ova druga tehnika je standardna tehnika osiguravanja na takmičenjima. Što penjač ide više uz smer osiguravalac se udaljava od podnožja smera (često je potrebno da vidi šta penjač radi na previsnom smeru). Udaljenost od prvog kopčanja omogućava osiguravaocu da brzo popusti uže kada je potrebno brzo ukopčati, a kada penjač padne , osiguravalac može da se pomeri u podnožje smera u momentu kada sila počinje da se apsorbuje. Naravno penjač će imati veći pad, ali sistem ima više vremena da apsorbuje pad, smanjujući udarnu silu koja se stvara na penjaču, i sprečava se zakucavanje o stenu.

5. SVE TO ZAJEDNO

Idealno osiguravanje obuhvata obe navedene tehnike i meša ih mešusobno. Penjač u padu treba da bude zaustavljen brzo, ali postepeno. Zatezanjem, kada penjač padne, momenat zaustavljanja je bliž , znači na većoj visini, a onda opuštamo uže kroz sistem, međutim popuštanjem užeta , udarno vreme je rastegnuto i bezbedno apsorbovano.

6. BUDUĆNOST - ako se usudite

Nadamo se da ste do sada jasno uvideli da vam ne trebaju klinovi iznad polovine smera da bi on bio bezbedan. Napredne tehnike osiguravanja su u svojoj mladoj dobi, i oni koji žele da ispitaju hrabri novi svet mogu da počnu rešavajući problem: kako da zatežete uže brzinom gravitacije? Možda će nova generacija sprava za osiguravanje, poput nekih sprava za zatezanje užadi na jahtama objaviti novo doba ekstremnog penjanja na nisko postavljenim boltovima.

Pisao i slikao: Adrian Berry

Prevod: Rade Vučković
www.planetfear.com

Tekst preuzet sa http://www.belgradeclimbing.org.rs

 

ŠtampaEl. pošta

Tweets